Pisci

Pisci Ovde su 126 robnih marki

po stranici
Prikazuju se 25 - 36 od 126 stavki
  • Draško Šćekić

    Draško Šćekić je rođen 21. septembra 1931. godine u Crnoj Gori, u Beranama. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u rodnom mestu a učiteljsku u Banjaluci i Travniku. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

  • Dušan Baranin

    Dušan Baranin (1903-1978) je bio književnik, publicista i učitelj. Pisao je romane i romansirane biografije, o događajima i ličnostima iz srpske istorije. Baranin je uspeo ono što nijednom njegovom prethodniku nije pošlo za rukom: da svestrano prouči istorijske činjenice i da maštovito dočara ideale i surovu stvarnost burnog razdoblja srpske istorije.

  • Džejms Malkolm Rajmer

    Bio je britanski pisac devetnaestog veka. Napisao je oko 115 romana. 

    Njegov roman Vampir Verni, spada u 20 najdužih romana ikada napisanih. Roman je gotska horor priča, ima 886 stranica i 667 000 reči.

    Roman je štampan od 1845-1847. godine.

  • Džek London

    Jedan od najčitanijih pisaca u prvoj polovini 20. veka. Rođen je kao vanbračni sin samozvanog profesora, pisca, astrologa, koji ga nikada nije priznao. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Govorio je o životu radničke klase. Često je opisivao ljude sa dna, potlačene i ponižene i zato je nazvan "američki Gorki".

  • Džoel Rouz

    Rođen je u Los Anđelesu a odrastao u Njujorku. Radio je dugo kao konobar u mnogim restoranima. Završio je Kolumbija univerzitet. Njegov prvi roman  Ubi siromaha objavljen je 1988. godine. Po njemu je rađen i film čiji je producent bio Džon Malkovič. Film je snimam i po njegovom romanu Ubi, ubi, brže, brže. Roman Najcrnja ptica preveden je na 13 jezika. Ima četvoro dece, zivi i radi u Njujorku.

  • Džon Banjan

    Džon Banjan (1628-1688), je bio vojnik, sveštenik, zatvorenik i pisac istaknute naracije. Njegov književni opus je jako veliki, ali najznačajnije delo mu je Hodočasnikov put.

  • Džordž Orvel

    Džordž Orvel (1903-1950) rođen je pod imenom Erik Artur Bler, u selu Motihari, blizu indijsko-nepalske granice. Učestvovao je u građanskom ratu u Španiji i Drugom svetskom ratu kao vojni izveštač. Smatra se jednim od najznačajnijih engleskih esejista XX veka. Pisao je romane, eseje, političke i književne kritike.

  • E. R. Barouz

    Edgar Rajs Barouz (1875-1950) bio je američki pisac koji se bavio mnogim književnim žanrovima, ali je slavu stekao pisanjem avanturističkim romana. Najpoznatiji su mu serijali o Tarzanu - kralju džungle i o Džonu Karteru i njegovim avanturama na Marsu.

  • E. T. A. Hofman

  • Edit Nesbit

    Edit Nesbit (1858–1924) bila je engleska autorka i pesnikinja, članica Fabijanskog društva, velika dobrotvorka i angažovana u borbi za prava žena. Danas se smatra prvim modernim piscem fantastične i avanturističke proze za decu. Napisala je i objavila preko 60 knjiga za decu i mlade, a njena fantastična proza inspirisala je stvaralaštvo K. S. Luisa i Dž. K. Rouling. Našoj čitalačkoj publici je poznata po svom romanu za mlade „Začarani zamak”. Manje su poznate i nepravedno zanemarene njene horor priče. Čitajući prozu Meri Šeli i H. Dž. Velsa, uočila je veliki satirični potencijal naučne fantastike, a koristila se njenim elementima i pri građenju napetosti pripovedanja. E. Nesbit piše oštro, cinično, ali i dirljivo. U priče strave često je umetala momente iz svog, poprilično košmarnog, emotivnog i psihičkog života.

  • Embrouz Gvinet Birs

    Embrou Gvinet Birs, 1842-1913, bio je američki književnik, novinar i satiričar, najpoznatiji po svojim pričama strave i satiričnom leksikonu "Đavolov rečnik".

    Kao mladić, na početku građanskog rata 1861. priključio se severnjačkoj vojsci, učestvujući u nekim od najkrvavijih bitaka, a 1864. bio je teško ranjen u glavu. Ta iskustva, ali i traumatični privatni život, značajno su uticali na njegov književni rad.

    Od svih pisaca horor priča, Birs je verovatno najživopisniji, a njegove priče i danas izazivaju jezu i rado se čitaju.Takođe je bio mračna, cinična i pesimistična duša koja ima strogu viziju sudbine i nepravde života, što je kanalizovao u svoju fikciju.

    Krajem 1913. prešao je meksičku granicu i priključio se revoluciji i vojsci Pančo Vile. Poslednje što se zna o njemu jeste pismo poslato bliskom prijatelju u kojem kaže:"Što se mene tiče, ja sutra idem u nepoznatom pravcu", i od tada mu se gubi svaki trag. Svojom smrću, odnosno nestankom, stvorio je misteriju, čudnu i nerešivu kao i u sopstvenim pričama.

    Njegov stil pisanja je izuzetno upečatljiv i često obuhvata nagli početak, mračne slike i vizije, nejasne vremenske reference, ograničene opise i natprirodne događaje.

Prikazuju se 25 - 36 od 126 stavki