Kockar, Bele noći, Dvojnik

Коцкар

Роман Коцкар не представља тематски фабуларно јединствену целину. Он има три главне теме: тему коцкарске страсти, тему Руса у иностранству и тему неколико љубавних односа. Догађаји су испричани хронолошки, а понеки теку паралелно у исто време. Време догађања је, као и у многим романима Достојевског, веома збијено и кратко, једва неколико недеља. Тек на крају романа, у последњој глави, аутор даје наговештај извесног проширења временског круга (на годину и осам месеци после испричаног догађаја), да би га на крају сасвим отворио и оставио да тече унедоглед.

Беле ноћи

Као и многе од прича Достојевског, „Беле ноћи“, говоре у првом лицу од безименог наратора који живи сам у граду и пати од усамљености и немогућности да заустави размишљање. Лик је архетип и велики сањар. Живи свој живот у сопственом уму, замишљајући да је старац, све док једне ноћи у Петрограду не сретне девојку Настјењку...

Двојник

У Двојнику, наративни тон приказује човека чији је живот на ивици пропасти. Овај двоструки човек покушава да уништи углед протагонисте и положај његовог јавног живота у руској бирократији и унутар друштвеног круга. Роман се може, међутим, једноставно посматрати као документација о шизофренији, паузи од реалности са реалним описом симптома душевне дегенерације. Најочигледнији пример је халуцинација, где јунак приче се види свуда где иде, посебно у друштвеним узнемиравајућим ситуацијама.